Vila vileni ili Vila se vraća kući

Zadnjih dana, nedelja sam najteža sama sebi...
Iščekujemnapeto cele nedelje dolazak sledeće da krenem na mrski put i sredjujem neku birokratiju koja me kolje, ubija (psihički), a završiti se mora.
Jednom neobičnom i rekla bih zajebanom šalom bogova (mada sam monoteista, al aj sad...) u dokumentima imam adresu na kojoj dugo nisam. A živela sam kratko tamo gde sada nisam. A neka sila neprijatna me onomad naterala da se odjavljujem, prijavljujem pa ubrzo odatle nestanem....

Sada birokratija traži svoje, država se pita gde sam, šta sam....Treba putovati - otići pred njih na kolenima i objašnjavati nešto što ni meni samoj jasno nije....Bar da su samo sušte formalnosti, kukala ne bih, već sela u bus i i gledajući kroz prozor se radovala što mi dupe vidi put.

Ali na žalost, nije tako. Komplikovano je, višeslojno i bolno. Baš zajebano. A ispetljati se odatle - ne znam kako. Zasad ostaje korak 1 - otići i pokazati im se. Eto mene, tražili ste da me vidite - šta još želite?....Zamišljam taj susret već danima i muka mi je.

Nemam snage da konkretnije objasnim celu tu papazjaniju. Ali stvar je zaista ozbiljna.

Neko vreme ovde nisam pisala a razlog krajnje prozaičan, tehničke prirode. Nikako da pokapiram kačenje slika i spotova. A Bog dobri (eto, jesam monoteista) mi iznenda posla predivnu dušu jednu koja mi posla sjajan mejl sa odličnim objašnjenjima koji bi trebalo da posluže rešavanju tehnikalija. Ja stoka sa puno vremena za gluposti i malo vremena za prave stvari nikako da prostudiram tu nauku....A već par nedelja se šunjam po jednom blogu (spominjan u prethodnom postu) gde nik vila nije prihvaćen ali prefiks šumska jeste, pa tamo obitavam iz pukog mazohizma i radoznalosti....

Moj debi na tom mestu doživljavam kao uspeh. Skupili se neki fini ljudi i ostavili komentare. Mesti inače vrvi od politike i ekstrema, a ja sam šibica, brzo se zapalim pa zato o muzici pišem, šta ću. Zabavlja me tona sujete na tom mestu. Zaista.

Medjutim uskoro shvatim - jebeš mesto gde ne možeš iskren biti do kraja, već sve nešto u aluzije uvijaš, kipiš kad se suzdržavaš da napišeš ono što želiš....I na kraju shvatim - pa šta se ja tamo mlatim kad mi do mišljenja tih ljudi nimalo nije stalo??!!
Ok, malo sam eksperimentisala. I povuko me što mi je jasno kao dan kako da kačim klipove sa ju tjuba. Ali to isto i ovde mogu, lepo rekoh Bog mi poslao pomoć u vidu jedne mudre mesečarke koja mi sve lepo napismeno i sa fotkama objasnila. Na meni je samo da ovde lepo obrišem prašinu i paučinu koja se nakupila, provetrim jer me dugo nije bilo....i krenem dalje.

Srećna sam što moje zamlaćivanje "onim mestom" nije dugo trajalo. I daleko od toga da me na tom blogu nešto povredilo ili uvredilo - nikako, samo shvatih da mi tamo mesto nije.

Da rezimiram:
-experiment u blogovanju započela i završila
-vratila se ovde, zadovoljna sasvim
-iščekujem to odvratno putovanje i jedva čekam da se sve završi (a nije ni počelo, mila majko)
-pre neki dan posle x vremena kupim neku dobru hedovinu i blaženo se komiram (čitaoci i blogodrugari znaju - vila ne pije, vila voli da duva, vari ili kakosevećkaže...)

kad ono sutradan popodne treba da izadjem sa psom i krenem a tražim kutiju cigareta gde sam ostavila ostatak heda (cveta) i rizlu. Nema. Nestalo. Isparilo. Naduvana budala izgubila negde (ispred zgrade)

Plakalo mi se od nemoći i osećaja da šta god da uradim ode u kurac (da 'prostite).
Još od tog gubitka ne mogu da se oporavim. A granje nikad bolje, od singlića nisam znala gde se nalazim - došla kući zažmurila i ....ma prividjale mi se stvari, ludilo.
Kad ono - idiot gubi svoje stvari, a nemam toliko da još i gubim.....

Eto.
Sve u dahu, i iskreno kao i uvek.
Hvala Vam svima što ste (ako ste) još uvek tu.

Neka sasvim druga priča

Blogodefloracija by Šumska

Svaki početak je težak, evo ovu ću blogoavanturu započeti jednom sigurnom frazom. Nego ne razumem otkuda opet pojava fantomski malih slova u ovom editoru za pisanje (pleonazam). Tako pre neki dan čitav gmail inbox se utrtamutio, umanjio - bogu za plakati od onako majušnih slova. Bilo me sramota da pozovem nekoga od "dežurnih umova careva za kompjuter, ili hauz majstora kako ih Dragoljub92(rispekt) jedared nazvao. Taj slučaj X computers rešila je izvesna Krofnica, devojka koju poznajem samo iz sveta iza monitora. Preko pp. Prvo pitala šta koristim: Mozzilu, Linux, Operu ilištajaznam, i posle malo premišljanja -dala pravi savet. Zar bi i ovde trebalo primeniti istu tehniku: drži istovremeno šift i nulu dok ti ne pozli, i sve će biti kao pre_ Mislim da mašine nisu više ono što je nekada čovek želeo da budu...Eto me na terenu još jedne sigurne fraze.

Još bi bila dobra fora kad bi sad rekla da mi je blog ovaj, platforma ova, pomogao sa krizom identiteta a da ova nije ni postojala. Tačnije dao mi je odgovor na pitanja koja nisam ni postavila, već su mi se samo neko vreme rojila. Zvuči li to bez veze? Možda.Primetila sam da je neminovno na ovom mestu u jednom ispovednom tonu evocirati svoju vezanost za medij na čijoj se platformi (jebala me platforma) pišu blogovi. Probaću ukratko:

(a uostalom i ne mora biti ukratko, jebo tu presiju dužine, gabarita, količine i ostalih spopadajućih mera -neka traje tri strane, šest dana i ne znam koliko karaktera):

-muzika mi je oduvek bila važna. prvu kasetu mama mi je kupila u Robnoj kući u Zemunu -BoyGeorge na njoj, našminkan, bled i melodičan. Carmacameleon je bio planetarni hit i tako sam u svim posedu imala prvi nosač zvuka. Sećam se da je četri godine starijoj sestri kupila Bajaginu "Pozitivnu geografiju" - ona je to ciljano radila pokušavajući da nas odobrovolji zbog selidbe. Obe smo tih dana bojkotovale egzaltaciju naših roditelja, jer zaboga selimo se u lepi veliki stan....Hodale smo okolo obešenih noseva, tiho pakujući isključivo besmislene sitnice po sudu starijih, koje nam, naravno - ni za šta neće trebati.

Taman su me upisali u osnovnu školu. Taman sam zapamtila lica i pohvatala imena. A muka napuštanja zemunskog parka i keja je bila posebna stavka. Te godine me je majka ne jednom nalazila baš u zemunskom parku posle završene nastave u novoj, novobeogradskoj školi. Time sam je izludjivala, misleći da joj teram inat i "izvodim besne gliste" - a ja sam samo tugovala...

'86.-'87.godina je. Seoba u blok i nova škola, pa još moderna gradjevina sva u žici a još i ofarbana u narandzastu boju. Sušta suprotnost onoj umornoj oronuloj zgradi iz Zemuna koja datira iz vremena kada su Hitler i SS ekipa u zbornici pomenute oformili štab.

Stan ogroman, a pust. Prazninčina. Nema života jer tek je useljen, samo zidovi i tišina teška, preteška za sedmogodišnje biće. Sa ove distance čini kako sam se plašila jedino tišine...Napuštanja zemunskog parka i keja je bila posebna stavka. Te godine me je majka ne jednom nalazila baš u zemunskom parku posle završene nastave u novoj, novobeogradskoj školi. Time sam je izludjivala, misleći da joj teram inat i "izvodim besne gliste" - a ja sam samo tugovala...

'86.-'87.godina je. Seoba u blok i nova škola, pa još moderna gradjevina sva u žici a još i ofarbana u narandzastu boju. Sušta suprotnost onoj umornoj oronuloj zgradi iz Zemuna koja datira iz vremena kada su Hitler i SS ekipa u zbornici pomenute oformili štab.

Stan ogroman po kvadraturi a pust po praznini. Nema života jer tek je useljen, samo zidovi i tišina teška, preteška za sedmogodišnju devojčicu.Vreme umem meriti samo po "digitroncu", dok jedan budilnik zvoni kad je vreme za jelo, a drugi zvoni kad je vreme polaska u školu. Meni se sa ove distance čini kako sam se plašila jedino tišine...Moja dobra vila zaštitnica postala je MUZIKA.
Naime par leta ranije, pokojni stric, netipični gastarbajter iz Holandije nama deci poklanja električnu vetrenjaču i veliki srebrni Philips kasetofon. U mojim očima oba su zauzimala status osmog svetskog čuda. Pet kaseta i RADIO i već su mi mali ljudi koji govore iz kutije pravili društvo. Dotle sam neprestano hodala hodnicima stana stalno proveravajući ima li nečeg, nekog u onoj drugoj sobi...Kada ni to više nisam mogla izlazila bbih van i gledala radnike Gradskog zelenila kako stavljaju sadnice u bivšu močvaru. Jedan me je primetio, i upitao koga to tako duugo čekam? Kao iz topa odgovaram: Tatu! smatrajući da sam ga time uplašila (!??!)Naime i tada je državna politika vodila diskriminativnu politiku prema drugačijima, a tek što je "uzgajala" pažljivo stereotipe...Svakodnevno se davala serija "Beograd via Trst via Skoplje" gde smo mogli naučiti kako ćemo završiti kao robovi. Jer ako nam na ulici Ciganin ponudi bombonu, strpaće nas u kombi pa pravac Trst (a Skoplje se spominje radi te transverzale...)Tamo će nas prodati, zatim ćemo prositi i više nikada nećemo videti tatu i mamu. /Neka mi oproste svi zato što upotrebljavam reč Ciganin, to mi je zaista mnogo politički korektnije od Roma, ljudi mi se smeju kad tako govorim pitaju me kasnije jel se to sprdam sa njima, skoro pa se uvrede;ne mogu jezik svoj prilagodjavati političkoj nomenklaturi a zarad toga da poverujete kako sam za sve postulate demokratičnosti i ljudskuh prava za proprano politički naziv jedne nacije...
Naravno, niko me nije ukrao -pa sam otkrila kako blok ima kjnižaru, bioskop i prodavnicu akvarijuma i ribica "Amazona". To su već počeeci istorije jednog blejanja u bloku...
A htela sam da pišem o radiju i emisijama koje sam volela. Da započnem blogovanje sa osvrtom na sve emisije koje su činile moju svakodnevicu 90tih. Ali tok misli je otišao u jednu drugu istoriju...
Videćemo koliko sam pogrešila...

Sati

08:45h
Probudim se sa teskim osecanjem u plucima (mislim da je dusa tu negde kod pluca)
kako je sva radost prethodnih nekoliko dana iscilela...

Kao da mi je oteta...

10:05h

Juce je dobio moje slike preko MMS. Dve. Za jednu rekao da se vidim toliko da me ne bi prepoznao da se sretnemo.
Vazi.
Ja posaljem sliku s guza :) na kojoj je sa visine stepenica uslikana moja glava - vidi se svetla kosa uvezana u rep - duga. Mislim se ako me nisi dobro video - evo sad gledaj...
Ali i pre toga je zaledio sve. Distancirao se. Otisao.

A znam da nisam kriva ja...Prvi je poceo da me "obasipa" smsovima, da odgovara na svaki pa makar ne znacio nista...ja sam samo nastavila u njegovom maniru. Sta je trebalo ga ga "kuliram"? Ne volim ja to.

10:17

Osecam se kao napusteno dete.

12:05h

Stigao sms. "Dobro jutro!:)"
Ja odgovorim "Oo, ranoranilac, pomoz Bog"

12:20

Posaljem normalnu sliku. Samu sebe uslikam u kucnom izdanju. Kaze da sam slatka.
Cuj slatka. Pa ja sam sve samo nisam slatka!!! Kakva glupost, vise od te reci mrzim izraz simpaticna. Jer te reci nista ne znace.
Ne ocekujem da me zasipa komplimentima, paznjom, ne lozim se da cujem ono sto zelim.
Smeta mi sto se povukao bez smislenog objasnjenja. Nije fer.

12:45h

Bolje je sto je gotovo pre nego sto je bilo sta pocelo. Dabome da je bolje, bezbolnije je. Smeta mi samo sto ne znam zasto je gotovo. (da ne bude zabune zaledio se pre slika, znaci nije fenomen Ruzne Beti u pitanju vec nekakav drugi kurac, a nisam vidovita pa da znam sta mu je)

13:05

Drug me zove napolje, ne ide mi se....Cuti mi se.
Odoh u stvari, samo da ne mislim na sve ove gluposti.

Prolece - prevarilo si me...

Ja - glupaca, Ja-car

Ma tinejdzerke imaju vise mozga od mene.
Ko kaze da godine donose iskustvo? Ili razum? Ili mudrost...
Ja sam bila pametnija sa 18 godina...

Sada mi je sve odvratno. Necu vise da mu pisem. Necu. Necu ni da ga pitam kako si, sta radis....

Pa i nisam tako glupa - ako sam uspela da napravim ovaj preokret.

Sada mi je lakse. Nisam opterecena....

ODOH NASTAVITI DA ZIVIM SVOJ ZIVOT.

Njegovo pismo meni - juce

ovo je njegovo jucerasnje pismo poslato meni...samo da vam bude jasno to ludilo i taj moj strah .....

Znaci videli ste prvo moj odgovor, a ovo je njegovo jucerasnje - nema veze, sve je prilicno jasno...

primer 2 (+zasto bih volela da sam imala svoje slike za slanje) - npr. video si moje slike, znas kakva sam i znas kome pises - mozda bi ti bilo lakse...npr. vidis me posle 3 meseca dopisivanja, slucajno , kad ono ispred tebe se ukaze neka sablasna rugoba :):):) i ti sebi kazes "e radovane, sta si ti sebi dopustio, da podizes obrvu dok tipkas :):) ovakvoj utvari...ili pomislis: "crni radovane, kome si ti nedostajao...i kuku i lele"...

Ja volim Vudi Alena. I ima on pricu NAJPLICI COVEK NA SVETU. da je ne prepricavam, ali shvatices izmog odgovora - Uvek sam mrzeo ljude koji se sprdaju satudjim fizickim izgledom. Gledao sam jednom na Trecem kanalu onu emisiju gde 1 bira izmedju 3, musko ribe i obratno. I u jednoj, kada je riba trebalo da upozna svog izabranika, videla ga, rukovali se - i ona kaze NIJE MOJ TIP, TAKO DA CU UZETI NOVAC. Meni doslo da otrcim do studija i jebem joj mater. Pa to je zezanje, igra, a sta je kurva ocekivala, manekena koji je strejt ??? Pa jebale je pare... I decko ostade ko posran.

Nema sablasnih rugoba :):) Mislim - ima :):) ali znam gomilu ljudi koji su isli na blajnd dejtove, i kao pojeo ih blam od ovog drugog jer je bio obucen tako i tako, slusa Cecu, voli sve sto vole mladi itd... I naravno posalju poruku ortakinji da ih pozove i kao nesto hitno i zbrise posle 15 minuta...Isto i frajeri za ribe - nije urbana ??? :):) nema sise velike, bla bla... Au jbt. Ja popizdim.

Naravno da ne mislim da si plitka - naprotiv, moram da napisem da se ne istripujes :):) Ja bih dizao obrvu u svakom slucaju ako mi se nesto u komunikaciji dopadne :):) A iz licnog iskustva - ajde da prebacim loptu na izgled + krevet - znam da su sex bombe dosadne u pizdu materinu. Sa jednom glupacom zavrsih u krevetu / bio sam kvaran pa igrao na njenu pamet, govorio sta zeli dacuje plitki mozak i eto nas pred sex.../ I legne ona kao krava. I nista, ceka da je jebem. A meni se ne dize kita. Na sta da se digne ?? Na savrseno gradjenu ribu koja lezi kao deblo. I sta cu sada sa tim - vidjao sam sise i pre, i picku isto, ok, ovo je poboljsana verzija sisa a picka / jbg, svaka je na svoj nacin :):) zanimljiva / - i kazem joj NE DIZE MI SE, a ona ce TO TI JE OD BENSEDINA. Ja reko MOGUCE, navukoh boxerice i ukljucih tv.

Ma vrlo vazno kako ko izgleda - zapravo jeste strasno bitno, ali samo zato da imam neki izraz lica kada zamislim kako se nasmejes, ili dok kuckas, ili dok te nervira mob.

Uh evo ti prvo ovo pa mi reci sta mislis :):):):) A ja eo, nizi od tebe 3 cm, imam 175, i sada bi trebalo da se zapitas KOME JA NAPISAH DA MI NEDOSTAJE ?? :):)

Moj mejl jutros poslat njemu

jebem ti moj komp i jutro bez tvog mejla u njemu, aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!

pa sto je trokirao, sta mu je - kako mu je? a zar nisi mogao da ga posaljes kada se odtrokirao ili vec...

i sad ima da se zderem sta li pise u njemu
- Dragi gospodine Nasticu - Vi ste pisac i trebalo bi malo da povedete racuna o tome kako vas sluzi ta masina, zasto joj se ti momenti blokade dogadjaju, morate biti odgovorni prema svom pisanju kao i prema svojoj publici - molim Vas.... .....

(puca tebi kurac, ionako rece da sve stavljas na USB ))

Mama me probudila, opet sam zaspala sa telefonom, a njoj treba za posao a ne vidi ga...I onda mirno polako "Cele, ne vidim telefon, hajde ga nadji zameni kartice pa spavaj..." Posle ne znam sta je uhvatilo, pocela da prepricava svoj dan a ja se valjam ovde po krevetu od smeha...
Ume ponekad da bude esencijalno dohovita, jutros joj je bio trenutak. I za tri minuta, kroz moju sanjivost i ono namestanje na njenom mobu vremena i datuma, vec je poceo dan, sa osmehom...

A one price znam da si lepa (ti) a ja (pa nisam bas mnogo ruzna ) sve brate moj zaboravi

- ne vredi...Jer kao sto sam ti vec rekla - zamisli da sebe moras opisati nekome...Npr. ti i tvoj drugar na slici (koju si mi poslao) - cek' da je pogledam jos malo, e taaako - i sad kad bi npr. morao nekom sebe da opises, da vidimo kako bi to islo...Smedja kosa, oci nemam pojma koje boje, normalna dolihokefalna lobanja, sirok osmmeh itd., a u stvari ceo taj opis moze da se primeni i na tvog drugara....(razumes sta sam htela reci?)i dok ti ovo pisem setim se one retko kretenske serije Ruzna Beti aaaaaaaaaaa

Cele je Ruzna Beti!!!!!!!!!
Ja sam Beti, ja sam Beti.......

Za sve je kriv moj satro najbolji drug S(h)lajm koji zna da me sa'rani kao retko ko. I juce kad smo izasli napolje, valjda na onom suncu - pitam ga ja "Je li Slaki kako ti izgledam ovih dana, jel primecujes nesto neobicno na mom dupetu?" On me gleda, nije mu jasno - i pita sta je, da nisam mozda zakrpila farmerkee..."Ne idiote, jel se povecalo dupe od prethodne zime?" "AJ ne seri kad te se setim kakva si bila pre godinu dana, izasla iz bolnice, upalo lice, tuzna, nigde dupeta tvog, blagi uzas..."

Aha, znaci sve je u redu. Ne primecuje da je zimski period napravio intervencije na mojoj pozadini...

Ali - juce je nesto rekao za lice, za ten, neke bubuljice+tragove od njih je video uz onaj zli komentar karakteristican za mladice iz ovih krajeva "Na sta licis...cccc..."

Ja - prikovana za stolicu...Ne mogu ni da se suprotstavim, rekoh sta prica ovaj, sta je sad video...Ni da se suprotstavim, ni da vicem, psujem...Isto tako je kritican doduse prema sebi, nista mu nije jasno bilo zasto pitam, ali smo se vrlo brzo prebacili na njega - zasto je opet mrsav kao les itd...

Ali je zato toliko siguran u sebe, ma kakva mrsavost - on je u svojim ocima kombinacija Roberta De Nira i Zan Klod Van Dama, nema taj ni najmanju nedoumicu u vezi sa bilo cim na i u sebi...

Jebi ga neko se sa tim rodi.

A za ono drugo - da se izjasnim i za to u ovom napadu lepog raspolozenja i iskrenosti....

Sa bliskim ljudima u razgovoru kad se rastajemo uvek kazem "ljubim te, aj cao" ili za neku lepu stvar kad cujem - automatski govorim ono sto bi se moglo dosta pogresno protumaciti...
(npr. posto imam kasetu KZU a ti kazes ne brini, tu je disk snimicu)meni je najlogicnije da ti kazem
"hvala ti , puno te volim".

I aj sad ti budi i prirodan i pisi a taj neko te nikad nije video, pa jos uz to da dodam "ljubim te lepo pavaj, hvala puno te volim ili nedostajao si mi danas najstrasnije..." - sta da pomislis nego da se prestravis sto neka osoba krece tako brzo da se intimizira, a nikad je nisi video....

I sta onda - vidis me jednom, zbunis se ne daj Boze, nekako ti reci i lice ne idu jedno uz drugo - pa naravno da ces se pitati "jaoj sta mi je ovo trebalo...ovo da mi kaze ljubim te lepo spavaj?! bezi bre...".

I zato - bolje mi veruj da sam Ruzna Beti nego da ti pricam kako sam sva svetla i fina, i da se vadim na babu ostrih crta lica.....

Znaci da apsolviram - debeloguza, oblaci se kao musko, lice puno tragova i oziljaka od bubuljica, zbog visokih jagodica obrazi upali kao kod desetogodisnjeg heroinomana, kosa boje misijeg krzna a preko nje neka zuto plava fuksasta boja; jake obrve kao kod Drazinih cetniksa, ne umem da se sminkam, a i dlakava sam i prsla mi plomba na jednom prednjem zubu, a kad se smejem vidi se da mi neki i fali, iz usta mi smrdi na pepeljaru u kojoj je ugaseno dve kutije cigareta, a sise su mi male toliko male da se jedva vide...Ovo navedeno je sve ZIVA ISTINA. I to realna bez preterivanja,
a ono svetla kosa svetle oci - to je za vadjenje, sve onaj fazon wonna be.....

E sad mi je lakse - posle ovog realnog opisa mene....

Odoh malo da citam Cehova.

Kasnije cu da zavrsim Legijinu knjigu "Momci iz Brazila" da bih utvrdila svoju teoriju kako pise covek jedno 10000 puta bolje od Marka Vidojkovica (oprosti sto ti zagadjujem komp ovim imenima ruznim, zlocinackim po nasu istoriju a vala i knjizevnost......


Pazi sad preokreta:

Ljubim te - usnulog i sanjivog (aaaaaaaaaaaaaa)
Jedva cekam da se probudis jer mi jezivo nedostajes
Puno te volim, ma u stvari volim te najvise na svetu, do neba i dva sela dalje......


pozdrav, tvoja Ruzna Beti

O ruznim devojkama, Seki Aleksic i punjacima za telefon....

Danas mu napisem kako sam kao devojka iz one retko kretenske serije - Ruzna Beti...

Bolje bre tako, nego da pricam onaj klise: svetla kosa, svetle oci...Ko ga jebe. Pod taj opis moze da se svrsta milion devojaka od kojih su neke jako lepe a druge su grobovi...Ne znace zelene oci automatski lepotu, zar ne?

Da umem da koristim opciju copy-paste objavila bih ovde celo pismo. Lepo ga prenela pa da se vidi u originalu...

On mi je poslao svoju sliku sa Sekom Aleksic, aaaaaaa!!!!! Da vidite na sta to lici...
On u nekim bermudama sa dzepovima sa strane, duksom za po kuci i dubokim starkama bordo boje, ruke u dzepovima, a Seka kao da je sisla sa modne piste: minic, sva u belom, dekolte prepun, ispale sike; drzi (sta bi drugo) Luj Viton torbu na nekim prejebenim stiklama...

Sad se vi pitate kakav se to mladi bgd pisac slika sa Sekom Aleksic...
Sve je jednostavno - jedan od njegovih prijatelja je snimao sa Sekom treci nastavak filma "Mi nismo angelsi". I drug ga poveo na snimanje, a on kad je vec bio tu, zasto da se ne uslika sa Sekom, lepo je imati onakvu sliku u kolekciji...(drug mu je inace andjeo iz filma)

Kaze za Seku da je jako fina i uljudna.

Objavila bi ja i sliku, ali nije lepo em covek ne zna sta ja ovde radim, em je to ipak slika iz njegove privatne kolekcije - znaci bez njegove dozvole ne smem. A dozvolu da trazim necu jer bi saznao sta sve ovde pricam....

Po podne idem da nadjem devojku koja mi je prodala onaj krs punjac. Reci cu joj da ako primetim da se ovaj oladio, licno cu nju da krivim sto je moja prepiska krenula nizbrdo....

Aj neko da mi kaze kako copy-paste da vam pokazem pismo......